Antibotici su lekovi za koje možemo reći da su jedno od najvećih dostignuća medicine. Ali preterano prepisivanje antibiotika vodi do nastanka otpornosti bakterija na njihovo dejstvo, dok se pod prekomernom upotrebom antibiotika smatra svako njihovo korišćenje kada ne postoji potreba za tim.
Pripremili smo vam priču zbog čega je važno da antibiotike ne uzimate na svoju ruku već samo uz konsultaciju sa lekarom.
Neki mikrobi koji su nekada mogli biti lako tretirani antibioticima sada su sve otporniji i otporniji. Sve to uzrokuje nastanak ozbiljnijih infekcija – upale pluća, infekcije uha i sinusa, meningitisa, infekcije kože i tuberkoloze, a zatim i drugih različitih oboljenja.
Da li antibiotici ubijaju bakterije ili sprečavaju njihovo razmnožavanje?
Mnogi lekovi su zapravo supstance koje već postoje u prirodi – na primer penicilin. Njega stvaraju neke plesni kako bi se zaštitile od bakterija. Drugi antibiotici su stvoreni u laboratoriji ili su hemijski izmenjeni kako bi im poboljšalo delovanje. Penicilini napadaju ćelijsku opnu bakterija, ometaju njenu sintezu, a s oštećenom opnom bakterije ne mogu preživeti i bukvalno se raspuknu.
Drugi lekovi, na primer, sprečavaju da ta jednoćelijska bića proizvode belančevine koje su im nužne za život ili blokiraju transportne mehanizme u ćelijskoj opni tako da dođe do poremećaja prirodne ravnoteže Pojedini antibiotici sprečavaju razmnožavanje bakterija tako da već postojeće bakterije odumiru nakon nekog vremena, dok nove ne mogu da nastanu zbog delovanja antibiotika.
Bakterije postaju otporne na antibiotike
Bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zato se mogu brzo prilagoditi novim uslovima i novim opasnostima koju za njih čine antibiotici. Takođe, one čine sve što je moguće kako bi razvile odbrambene mehanizme protiv materija koje su za njih štetne. Na primer, promene genetskih osobina im mogu omogućiti stvaranje novih, za njih korisnih belančevina. One razbiju molekul antibiotika i učine ga bezopasnim ili bakterije promene svoju ćelijsku opnu tako da antibiotik više ne može da prodre u unutrašnjost ćelije.
Bakterije često menjaju i strukturu mesta za koje se antibiotik “zakači” – stvaraju novu belančevinu koja ima istu funkciju u ćeliji, ali je neosetljiva na delovanje antibiotika.
Ako je bakterija pronašla način da se odupre antibiotiku, ona tu osobinu genetski prenosi na sve svoje potomke, dok je razmena genetskih osobina moguća i najobičnijim međusobnim dodirom. Tako se otpornost na neku supstancu vrlo brzo širi i zbog toga su često bakterije istovremeno otporne na više vrsta antibiotika. Problematična je na primer bakterija staphylococcus aureus, otporna na meticilin (MRSA) i na mnogo raspoloživih antibiotika. Nemačko društvo za higijenu u bolnicama procenjuje da svake godine u Nemačkoj od posledica zaraze MRSA-bakterijom umire više od 5.000 ljudi.
Kada su antibiotici štetni za organizam?
Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postanu imune na lek. Takođe, antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti. Na primer aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha ili generalno mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.
Kako sprečavati stvaranje otpornosti?
Da bi se smanjila otpornost bakterija važno je antibiotike ne uzimati olako, nego samo onda kad je nužno. A kad se antibiotici uzimaju, određeni tretman ne bi nikad smeo da se prerano prekida. Lekari imaju rezervne antibiotike koje upotrebljavaju samo u kritičnim slučajevima i baš zbog toga što se retko koriste, bakterije nisu mogle da razviju odbrambene mehanizme protiv takve vrste antibiotika.
Savet je da antibiotike nikako ne uzimate na svoju ruku već isključivo u konsultaciji sa lekarom.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/