Endometrioza je često, bolno, hronično oboljenje koje se karakteriše abnormalnim rastom endometrijalnog tkiva izvan materice.

Njeni simptomi, uključujući blage do jake bolove u karlici, bolne menstruacije i probleme sa plodnošću, mogu ozbiljno uticati na fizičko i emocionalno zdravlje žene. Ovi simptomi često navode žene da potraže zvaničnu dijagnozu od medicinskog stručnjaka.

Dobra vest je da postoje brojne efikasne strategije lečenja koje mogu ublažiti uticaj ovog stanja i poboljšanju kvaliteta života žena koje žive sa endometriozom.

Razumevanje endometrioze
Da bismo razumeli endometriozu, prvo moramo da shvatimo osnove anatomije materice i menstrualnog ciklusa. Sluznica materice, poznata kao endometrijum, zadebljava se svakog meseca u pripremi za trudnoću. Ako trudnoća ne nastupi, ova sluznica se odlubljuje tokom menstruacije.

Međutim, u slučaju endometrioze, stvari se odvijaju na neočekivan način. Endometrijalno tkivo, koje je obično ograničeno na šupljinu materice, počinje da raste izvan materice. Ovo se može desiti na jajnicima, crevima ili drugim susednim organima.

Osnovne informacije o endometrijalnom tkivu
Kada žena ima endometriozu, višak endometrijalnog tkiva ne prati uobičajeni obrazac otpuštanja iz tela svakog meseca, u skladu sa menstrualnim ciklusom.

Ovo tkivo reaguje na hormonske promene, pri čemu hormoni poput estrogena i progesterona igraju ključnu ulogu u pokretanju procesa menstrualnog ciklusa. Međutim, pošto nema izlaza iz tela, ovo zarobljeno tkivo postaje izvor upale, bola, pa čak i stvaranja ožiljnog tkiva.

Nauka iza endometrioze
Uzroci endometrioze su višestruki, a istraživanja se i dalje sprovode kako bi se bolje razumeli. Genetska predispozicija i nasledni faktori igraju značajnu ulogu, budući da se ovo stanje često javlja u porodicama. Međutim, ovo je teorija koja se još uvek ispituje i zahteva dalja istraživanja.

Druga teorija sugeriše retrogradnu menstruaciju, pri kojoj se menstrualna krv vraća nazad kroz jajovode umesto da izlazi iz tela. Ova krv nosi endometrijalne ćelije, koje mogu da se usade i rastu izvan materice.

Metaplazija i hipoteza matičnih ćelija predstavljaju još dva moguća objašnjenja za ovo stanje. Ove teorije sugerišu da bi određene vrste ćelija u telu mogle da se transformišu u tkivo koje liči na endometrijum, ili da matične ćelije imaju potencijal da se razviju u endometrijalne ćelije, što vodi rastu tkiva na neželjenim mestima.

Uticaj endometrioze na telo
Endometrioza je gotovo uvek praćena fizičkim simptomima u području karlice, koji mogu varirati od blagih nelagodnosti do iscrpljujućeg bola. Najčešće, žene osećaju bol tokom menstruacije i seksualne aktivnosti, ali ovaj bol može da traje i tokom celog meseca. Ovi simptomi su često prvi znak koji može navesti ženu da potraži medicinsku pomoć.

Takođe je važno napomenuti da endometrioza može uticati na plodnost. Oštećenje karlične anatomije, upala i stvaranje ožiljnog tkiva mogu opstruirati jajovode ili uticati na jajnike, što otežava začeće. To ne znači da žene sa endometriozom nikada ne mogu imati decu, ali mnoge žene sa ovim stanjem doživljavaju izazove u vezi sa plodnošću.

Endometrioza nije izolovan problem, često je prisutna uz druge zdravstvene poremećaje. Istraživanja su pokazala povezanost između endometrioze i autoimunih bolesti, kao što su lupus ili multipla skleroza. Imunološki odgovor na abnormalni rast tkiva može pokrenuti kaskadu događaja koji pogoršavaju druga zdravstvena stanja.

Sumnjate da imate endometriozu. Šta treba da uradite?
Ako sumnjate da imate endometriozu, veoma je važno da potražite pomoć od medicinskog stručnjaka. Dijagnoza i intervencija, što je pre moguće, mogu ublažiti simptome, poboljšati kvalitet života i pružiti bolje šanse za upravljanje problemima sa plodnošću.