Tokom svog života verovatno ćete sresti hiljade žena sa endometriozom. Tačno, hiljade. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 190 miliona žena pati od endometrioze širom sveta. To je jedna od deset žena u reproduktivnom dobu koja se suočava sa simptomima koji utiču na njeno zdravlje, rad, kvalitet života i međuljudske odnose.

Zanimljivo je da o ovom stanju često ne govorimo na prijemčiv način. Iako je reč “endometrioza” poznata, ono što zapravo uključuje i zašto se javlja često je obavijeno vrlo složenim naučnim ili medicinskim terminima koji zvuče slično, ali se odnose na potpuno različite stvari. Endometrioza, endometrijum, endometrijalno tkivo i endometriotične lezije su sve termini sa kojima ćete se susresti tokom svog ličnog iskustva pre ili posle dijagnoze.

U ovoj priči se bavimo nekim od ovih pojmova, njihovim razlikama i njihovim međusobnim odnosima.

Endometrijum: sačinjen od zdravog endometrijalnog tkiva na pravom mestu
Ako imate matericu i u reproduktivnom ste uzrastu, imate i endometrijum. To je jednostavno naziv za sloj tkiva koji oblaže unutrašnju šupljinu materice poput mekog tepiha. Tokom menstrualnog ciklusa, endometrijum zadebljava pod uticajem hormona estrogena i progesterona, pripremajući pogodno okruženje za potencijalno oplođenu jajnu ćeliju. Ako do trudnoće ne dođe, nivo progesterona opada, što pokreće ljuštenje sloja endometrijuma –menstruaciju. Najbolje je razmišljati o endometrijumu kao o dinamičnom procesu – on se stalno menja tokom menstrualnog ciklusa u skladu sa hormonskim signalima vašeg tela.

Endometrijalno tkivo, s druge strane, širi je pojam. Ono se odnosi na zdravu sluznicu materice (endometrijum), ali i na svako tkivo koje deli slične osobine, a raste izvan materice, što se dešava kod endometrioze.

U zdravim uslovima, kod žena koje nemaju endometriozu, endometrijalno tkivo raste isključivo unutar endometrijuma, a ovaj proces otpuštanja i obnavljanja se dešava isključivo unutar materice. Možda ćete čuti da lekar pominje „eutopični endometrijum“– ovo jednostavno označava endometrijalno tkivo na pravom mestu – koje oblaže unutrašnju šupljinu materice.

Endometriotične lezije: endometrijalno tkivo, ali različito od endometrijuma
Endometriotične lezije su abnormalni izrasline tkiva koje podsećaju na endometrijum koji oblaže matericu. Ove lezije takođe mogu reagovati na hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa. Mogu se zgušnjavati, raspadati i krvariti, baš kao i sluznica materice. Međutim, budući da se nalaze izvan sluznice materice, ovo tkivo i krv nemaju gde da odu što može iritirati okolna tkiva, izazivajući upalu, bol i stvaranje ožiljnog tkiva. Drugim rečima, endometriotične lezije su fizička manifestacija stanja koje poznajemo kao endometriozu.

Važno je napomenuti da, iako liče na endometrijum, one nisu endometrijum. Postoji nekoliko ključnih razlika između endometriotičnih lezija i zdravog endometrijalnog tkiva.

Jedna od ključnih razlika između endometrijuma i endometriotičnih lezija je lokacija. Endometriotične lezije se razvijaju izvan materice, najčešće u karličnoj šupljini, na jajnicima, jajovodima i tkivima koja oblažu karlicu. U nekim retkim slučajevima, mogu se naći i izvan karličnog regiona.

Lezije endometrioze takođe ponekad imaju drugačiji sastav ćelija. Često sadrže mešavinu tipova ćelija koje se obično ne nalaze u normalnom endometrijumu, kao što su imunološke ćelije i promenjene mezenhimske matične ćelije (ćelije koje se razvijaju u vezivno tkivo, krvne sudove i limfne strukture). Ove lezije doprinose hroničnom inflamatornom okruženju endometrioze i mogućnosti infultracije u okolna tkiva.

Još jedna razlika leži u ekspresiji gena. Endometriotične lezije se često ponašaju drugačije od normalne sluznice. Konkretno, čini se da su geni uključeni u upalu i imunološki odgovor aktivniji u ovim lezijama. Dodatno, one možda neće normalno reagovati na hormone poput estrogena i progesterona. Ova razlika može uticati na to kako se lezije ponašaju i može objasniti zašto su možda otporni na tretmane koji uključuju hormone.

Dakle, sve što je endometrijum je endometrijalno tkivo, ali nije svako endometrijalno tkivo zdravi endometrijum na pravom mestu. Endometriotične lezije su abnormalne izrasline endometrijalnog tkiva, na pogrešnom mestu, koji mogu da se ponašaju drugačije od zdravog endometrijuma u materici.

Patogeneza endometriotičnih lezija: teorije o tome kako nastaju
„Patogeneza“je jednostavno medicinski pojam za proces kroz koji se bolest ili poremećaj razvijaju. U ovom slučaju, ono što mnoge žene kojima je dijagnostikovana endometrioza žele da znaju jeste: šta je uzrokovalo ovo stanje? Kako i zašto nastaju ove lezije? Još uvek ne znamo tačan uzrok, iako se smatra da različiti faktori mogu doprineti ovom stanju. U nastavku su prikazane najistaknutije teorije.

Retrogradna menstruacija: Ovo je vodeća teorija, koja predlaže da menstrualna krv koja sadrži ćelije endometrijuma se vraća nazad kroz jajovode i ulazi u karličnu šupljinu. Ove pogrešno postavljene ćelije potom se usađuju i rastu na organima poput jajnika, creva ili bešike.

Iako je retrogradna menstruacija česta, nije svaka žena koja je doživljava razvila endometriozu.

Transformacija ćelija (metaplazija): Ova teorija sugeriše da ćelije koje oblažu karličnu šupljinu prolaze kroz transformaciju i postaju ćelije koje liče na endometrijalno tkivo. Ove transformisane ćelije potom počinju da rastu i ponašaju se slično endometrijalnom tkivu tokom menstrualnog ciklusa.

Pogrešno postavljanje embrionalnih ćelija: Ova teorija predlaže da tokom embrionalnog razvoja, neke endometrijalne ćelije budu pogrešno postavljene izvan materice. Ove pogrešno postavljene ćelije ostaju uspavane do puberteta kada hormonske promene pokreću njihov rast.

Matične ćelije: Matične ćelije su svestrane ćelije sa potencijalom da se razviju u različite tipove ćelija. Neki istraživači veruju da određene matične ćelije mogu doprineti razvoju endometrioze.

Bakterijska infekcija: Jedna od najnovijih teorija sugeriše da infekcija bakterijom u endometrijumu može doprineti razvoju endometrioze.

Pored gore navedenih teorija, čini se da i imunološki fenomeni,  genetika i faktori iz životne sredine igraju ulogu, a nova istraživanja dolaze kako bi potvrdila ove veze i razjasnila na koji način tačno ovi faktori doprinose nastanku endometrioze.

Iako ove teorije nude potencijalna objašnjenja, verovatno je da kombinacija faktora doprinosi razvoju endometrioze, i da će to varirati od osobe do osobe. Dobra vest je da su poslednjih godina istraživanja o endometriozi znatno porasla.

Zaključak: endometrioza kao stanje
S obzirom na sličnost i složenost termina koje smo pokrili, jasno je zašto terminologija koja se koristi u vezi sa ovim stanjem može biti zbunjujuća. Ako imate endometriozu, to znači da imate abnormalno endometrijalno tkivo koje raste izvan endometrijuma, formirajući endometriotične lezije. Zbog toga što se nalazi na pogrešnom mestu i određenih razlika u tkivu, žene kojima je dijagnostikovana ova bolest mogu doživeti simptome kao što su bol, upala i čak stvaranje ožiljnog tkiva. Ako se po prvi put susrećete sa endometriozom, savetujemo vam da pročitate i druge članke na ovom sajtu, uključujući Šta je endometrioza? i Koji su simptomi endometrioze?

Poznavanje razlike između medicinskih termina osnažuje vas na vašem putu sa endometriozom
Endometrioza može biti složeno i frustrirajuće stanje. Razumevanje nekih medicinskih termina koji su povezani sa njom može biti moćan alat na putu postavljanja dijagnoze, plana lečenja i opšteg blagostanja. Prvo, to vam omogućava da imate produktivnije razgovore sa vašim lekarom i da budete u toku sa najnovijim istraživanjima u ovoj oblasti. Takođe, postoji određeno olakšanje u demistifikovanju stanja, tako da se ne osećate preplavljeno njime, već osnaženo da njime upravljate. Na kraju, a možda i najvažnije, omogućava vam da o tome razgovarate na razumljiv način.

Endometrioza je stanje koje je uglavnom nevidljivo u svakodnevnom životu, što drugima otežava stvarno razumevanje njenog uticaja na vaše fizičko zdravlje i mentalno stanje. Biti u mogućnosti da zaista objasnite svoje stanje ljudima oko sebe na razumljiv način – uključujući partnera, prijatelje, porodicu, pa čak i radno mesto – ključno je za dobijanje podrške koja život sa endometriozom čini lakšim.

—

– The WHO, Endometriosis https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/endometriosis#:~:text=Key%20facts,age%20women%20and%20girls%20globally.
– https://www.primescholars.com/articles/the-endometrium-understanding-its-structure-function-and-importance-122531.html
– The WHO, Endometriosis https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/endometriosis#:~:text=Key%20facts,age%20women%20and%20girls%20globally.
– Royal College of Obstetricians and Gynaecologists https://www.rcog.org.uk/for-the-public/browse-our-patient-information/endometriosis/
– Liu, Z., Sun, Z., Liu, H. et al. Single-cell transcriptomic analysis of eutopic endometrium and ectopic lesions of adenomyosis. Cell Biosci 11, 51 (2021). https://doi.org/10.1186/s13578-021-00562-z
– Liu, Y., Liang, S., Yang, F. et al. Biological characteristics of endometriotic mesenchymal stem cells isolated from ectopic lesions of patients with endometriosis. Stem Cell Res Ther 11, 346 (2020). https://doi.org/10.1186/s13287-020-01856-8
– Marla, S., Mortlock, S., Heinosalo, T. et al. Gene expression profiles separate endometriosis lesion subtypes and indicate a sensitivity of endometrioma to estrogen suppressive treatments through elevated ESR2 expression. BMC Med 21, 460 (2023). https://doi.org/10.1186/s12916-023-03166-1
– Yan Wu, André Kajdacsy-Balla, Estil Strawn, Zainab Basir, Gloria Halverson, Parthav Jailwala, Yuedong Wang, Xujing Wang, Soumitra Ghosh, Sun-Wei Guo, Transcriptional Characterizations of Differences between Eutopic and Ectopic Endometrium, Endocrinology, Volume 147, Issue 1, 1 January 2006, Pages 232–246, https://doi.org/10.1210/en.2005-042