Zbog čega je ova nedelja, od 20. do 26. januara, važna za nas i naše zdravlje?
Vreme je da u svoje kalendare upišemo redovnu posetu ginekologu, kao i da razmišljamo o reproduktivnom zdravlju i preventivnim pregledima iz nekoliko razloga.
Postoji jedno mesto na kojem počinje život, a u nastavku saznajte i koje…
Možemo odmah da krenemo od jednostavnih pitanja i odgovora.
Koliko zaista znamo o grliću materice i u čemu je njegova važnost?
Mnoge od nas ne znaju o čemu je reč iz jednostavnog razloga – grlić materice nije moguće videti golim okom. Međutim, šta bi još trebalo da znamo o ovom važnom organu?
Materica, odnosno „uterus“, kako glasi njeno latinsko i medicinsko ime, je mišićni organ koji zajedno sa jajnicima, jajovodima, vaginom i vulvom čini ženski reproduktivni trakt. Funkcija materice je primanje oplođene jajne ćelije unutar koje ona sazreva. Materica ima oblik naopako okrenute kruške. Kod žena koje se nisu porađale dugačka je između 6 i 7 cm, široka oko 4.3 a duboka oko 3.2 cm. U gornji deo materice ulaze dve odvojene cevi jajovoda, dok se ona na dnu završava u vaginalnom otvoru.
Grlić materice je smešten između materice i vagine, dužine je oko pet centimetara i nalazi se na dnu materice, a na vrhu vaginalnog otvora. Ima veoma važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju. Kada ostanemo u drugom stanju, grlić “zadržava” fetus u materici dok ne dođe vreme za porođaj i kada kontrakcije uzrokuju njegovo širenje za deset centimetara, a kako bi beba mogla da bude rođena. Grlić materice je takođe i mesto kroz koje otiče menstrualna krv. Više o menstruaciji saznajte ovde.
Zbog čega je baš ova nedelja, od 20. do 26. januara, važna za nas i naše zdravlje?
Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice koji je drugi najčešći karcinom kod žena posle karcinoma dojke.
U zemljama EU i razvijenijim zemljama sveta ova bolest je praktično iskorenjena što je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije. U Srbiji, nažalost, prema dostupnim podacima, godišnje umre između 300 do 900 žena od raka grlića materice. Učestalost ili incidencija obolevanja je između 12 od 100.000 žena i čak 35 od 100.000 ženske populacije. Rak grlića materice činio je 14,5 odsto svih novih dijagnostikovanih malignih oboljenja u Srbiji prošle godine. Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja je i činjenica da u prvoj fazi ova bolest uglavnom ne pokazuje simptome ili oni nisu specifični kako bi bili prepoznati i upravo zbog toga se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha. Većina ovih slučajeva moga je da bude sprečena da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju. U razvijenim zemljama, na primer Finskoj, zabeležen je dramatičan pad smrtnosti od raka grlića materice i to za čak 80%.
Ono što je važno je da je rak grlića materice izlečiv 100%, ukoliko se otkrije na vreme u premalignoj fazi. Upravo zbog toga je takođe važno za sve nas da redovno, najmanje jednom godišnje obavljamomo preventivne preglede i kada nemamo nikakve tegobe (takozvane skrinig preglede)) kako bismo bile sigurne u svoje zdravlje. Ginekološki pregled omogućava ne samo otkrivanje raka grlića materice u ranoj fazi, već i otkrivanje prekanceroznih promena, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak budućih malignih promena.
Šta je uzročnik?
Humani papiloma virus (HPV) je jedan je od najčešćih seksualno prenosivih bolesti i uzrok je većine slučajeva kancera tj. raka grlića materice. Istraživanja pokazuju da oko 80% žena bude inficirano pre pedesete godine života. Ovaj virus može da izmeni ćelije grlića materice i, tokom godina, ove promene mogu dovesti do kancera, ukoliko se na vreme ne otkriju i ne leče. Po javno dostupnim podacima, Srbija se po umiranju od ove vrste raka kod žena nalazi na petom mestu u Evropi, posle Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije.
Svako ko je seksualno aktivan (ili je bio seksualno aktivan) može dobiti HPV i on je toliko čest da ga skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene dobiju tokom svog života. Čak i oni koji imaju seksualne odnose sa samo jednim partnerom tokom svog života.
Koliko je potrebno da prođe od zaražavanja HPV-om do razvoja maligne bolesti?
Posle ulaska u ćeliju pa do razvoja raka može proći od 8 do 10 godina. Za to vreme ćelije zaražene virusom prolaze kroz premaligne promene koje se mogu na vreme identifikovati jednostavnim PAPA testom.
Rak grlića materice se može veoma lako sprečiti.
Uz redovne preglede i rano otkrivanje, rak grlića materice jedna je od najizlečivijih vrsta kancera kod žena. Sve žene starije od dvadeset prve godine života, trebalo bi da urade Papa test za otkrivanje prisustva abnormalnih ćelija, dok žene starije od trideset godina mogu uraditi i HPV test čija je svrha otkrivanje specifičnih vrsta HPV-a koje mogu dovesti do raka grlića materice.
Pored toga, svakako je važno da vodimo računa o higijeni jer postoje i druge infekcije koje mogu da napadnu grlić materice poput hlamidije i gonoreje. Ukoliko se ne leče, ove infekcije mogu dovesti do zapaljenja male karlice, oboljenja koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija reproduktivnih organa. Pročitajte tekst o pravilnoj i redovnoj higijeni tela ovde.
Pušenje takođe šteti grliću materice. Istraživanja pokazuju da su žene pušači pod duplo većim rizikom od nastanka i razvoja raka grlića materice u odnosu na žene nepušače. Zbog pušenja, imunološki sistem manje je efikasan u borbi protiv HPV-a. Štaviše, nusproizvodi duvana mogu se naći u cervikalnoj sluzi žena pušača, a naučnici vjeruju da ove supstance mogu oštetiti DNK ćelija grlića materice doprinoseći razvoju raka na njemu.
Da li vakcina pomaže?
Većina zemalja Evropske unije već je uvela imunizaciju tj. vakcinaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD-a, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajna redukcija infekcijom HPV-a, ređa pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.
Vakcina se primenjuje i u Srbiji. Potrebno je imati u vidu da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa, kao i da ništa ne može da zameni redovan pregled kod vašeg ginekologa. Samo na taj način možemo biti sigurni da smo zdravi i da pravimo velike planove za porodicu i budućnost.
Ipak, najvažnije od svega je da zapamtimo da u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma, čak i do 10 godina, i da su baš zbog toga skrining tj. preventivni pregledi kod ginekologa najvažniji.