Da li ste znali da štitna žlezda utiče na kontrolu telesne temperature, osećaja gladi, pamćenja, sposobnost učenja, kao i na emocionalnu ravnotežu?
Pripremili smo vam priču o žlezdi u obliku leptira.
Štitna ili tiroidna žlezda je ključna za normalno funkcionisanje organizma jer reguliše nivo hormona i svaki poremećaj u njenom radu može dovesti do različitih zdravstvenih komplikacija.
Ova žlezda ima oblik leptira i nalazi se u predelu vrata, a svojim radom reguliše mnoge funkcije u našem organizmu i u vezi je sa svakim organom. Problemi sa štitnom žlezdom češće pogađaju žensku populaciju.Ovi hormoni određuju koliko ste umorni, ili aktivni, kao i da li mršavite ili dobijate na težini.
Kod žena se problemi sa štitnom žlezdom češće javljaju, i to uglavnom nakon trudnoće ili nakon menopauze.
Usled pojačanog ili smanjenog rada štitne žlezne imamo i dva stanja: hipotireoidizam i hipertireoidizam. Simptomi su drugačiji i svaki od njih zavređuje pažnju.
Hipotireoidizam često se javlja kada imunološki sistem, koji se obično bori protiv infekcije, napada štitnu žlezdu. Ovo oštećuje štitnu žlezdu, što dovodi do toga da štitna žlezda nije u stanju da napravi dovoljno hormona tiroksina, što dovodi do simptoma hipotireoidizma.
Stanje nazvano Hashimotova bolest je najčešći tip autoimune reakcije koja uzrokuje hipotireoidizam. Nije jasno šta uzrokuje Hashimotovu bolest, ali se smatra naslednim oboljenjem. Takođe je uobičajeno za ljude sa drugim poremećajima imunog sistema, poput dijabetesa tipa 1 i vitiliga.
Najčešći simptomi su umor, osetljivost na hladnoću, dobijanje na težini, zatvor, depresija, spori pokreti i misli, bolovi u mišićima i slabost, grčevi u mišićima, suva koža, gubitak libida (seksualni nagon) bol, utrnulost i peckanje u šaci i prstima (sindrom karpalnog tunela), neredovne ili obilne menstruacije.
Ukoliko se ne leči može doći do različitih komplikacija. Može doći do razvoja kardiovaskularnih oboljenja, gušavosti i komplikacija u trudnoći. U vrlo retkim slučajevima, ozbiljan hipotireoidizam može dovesti do stanja opasnog po život, nazvanog miksedemska koma.
Ovde nivo hormona štitaste žlezde postaje veoma nizak, što uzrokuje simptome kao što su konfuzija, hipotermija i pospanost.
S druge strane, hipertireoidizam tj. prekomerna proizvodnja hormona može biti uzrokovana zbog različitih faktora i to:
- Bazedovljeve bolesti – stanje kada vaš imunološki sistem greškom napada i oštećuje štitnu žlezdu (oko 3 na svaka 4 čoveka sa prekomerno aktivnom štitnom žlezdom ima Bazedovljevu bolest)
- čvorića na štitnoj žlezdi – ovo dodatno tkivo štitaste žlezde može da proizvede tiroidne hormone, što dovodi do previsokog nivoa
- nekih lekova kao što je amjodaron, a koji se mogu koristiti za lečenje nepravilnog rada srca (aritmija)
Najčešći simptomi hipertireoidizma su nervoza, anksioznost i razdražljivost, hiperaktivnost – možda će vam biti teško da ostanete mirni, promene raspoloženja, poteškoće sa spavanjem, osećaj umora, osetljivost na toplotu, slabost mišića, dijareja, učestalo mokrenje, žeđ, svrab, smanjen libido.
Hipertireoidizam koji se ne leči ili nije adekvatno kontrolisan takođe može dovesti do različitih komplikacija. Može doći do problema sa očima poput suvog oka, osetljivosti na svetlost ili crvenog oka. Ponekad lečenje hipertireoidizma dovodi do hipotireoidizma. Može doći i do komplikacija u trudnoći.
U oba slučaja je potrebno da se konsultujete sa lekarom čak i u slučaju pojave simpotma koje možda ne biste povezali sa štitnom žlezdom poput naleta vrućine i hladnoće, dobijanja na težini, promene raspoloženja, umora i nervoze jer to mogu biti i simptomi smanjene funkcije štitne žlezde.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/